Pa kao zatočenik
U baladi o slobodi
Sama sebe zasmejavam 
I kinjim
Pridržavam da ne padnem
I ne posustanem 
Tražeći ništa od svega
Čemu se nudim 
Zato vas pitam
Koliko košta jedan ples
Bez nemira sledećeg trenutka 
I bez tragova prošlosti 
Da budemo jedno od dva ničega 
Treba mi samo jedan jedini ples 
I da se više nikada ne sretnemo

Poezija je ženskog roda, pa su takve, u svojoj suštini i pesme Nevene Veselinović: dirljive, osnažujuće, senzualne a istovremeno borbene, izazivačke i opominjuće. Ljubav je pokretač, smisao, cilj i poruka, a kako odmičemo sa čitanjem, ton se menja. Nevenin glas progovara o sebi, o nama, o tome kako se voli – onaj drugi, ali i Bog, tradicija i ženski princip. Dok titra u svojoj ljubavi i odanosti, njen glas će odjekivati snagom, ponekad će se zamotati u tanani veo tuge, a pred kraj će trijumfovati u svoj svojoj lepoti u kojoj će provejavati i zrnce humora, autoironije i proslave postojanja. Nevenina poezija vibrira u kosmičkoj frekvenciji u kojoj se svi možemo prepoznati. Inspirativno emotivno putovanje nalazi se među stihovima 133 pesme koje sa pesmama iz zbirke Sve što kažem, ja prećutim, čine jedinstvenu duhovnu celinu.